Са Косова зора свиће…

Представници Хуманитарне oрганизације Срби за Србе 15. и 16. Јануара спровели су 9. по реду велику Божићну хуманитарну акцију помоћи српском народу на Косову и Метохији. Удруженим снагама огранака организације из САД, Аустрије и Швајцарске, а уз већ традиционалну немерљиву помоћ од стране НВО „Мајка девет Југовића“ из Звечана, још једном је успешно завршена набавка помоћи најугроженијим Србима. Овом приликом помогнуто је укупно 11 породица из општина Ново Брдо и Штрпце , као и народна кухиња у Прековцу. Испоручена помоћ износила је око 5.100 евра.

Комплетна набављена помоћ у овој акцији је следећа:

• 15 кревета (51.840 дин. + 720 евра)
• 4 фрижидера (18.800 дин. + 375 eвра)
• 6 веш машина (105.400 дин. + 520 евра)
• 2 судопере (9.720 дин.)
• 16 столица (8.640 дин. + 216 евра)
• 1 шпорет на дрва (180 евра)
• 1 усисивач (60 евра)
• 10 ћебића (100 евра)
• 22 књиге (5.367 дин. + 30 евра)
• Плаћање стамбене кирије за три студента (300 евра)
• 11 пакета слаткиша (5.850 дин.)
• 5 џакова играчака, одеће и ситног покућства
• 10кг Алеве паприке за народне кухиње (6.600 дин.)

Трошкови организације у овој акцији су:–

• превоз за 5 представника из Београда – 10.280 дин.
• смештај за 4 представника у Звечану – 3.300 дин.

Петочлана група представника организације у раним суботњим часовима пристигла је на свету српску земљу где су нас сачекали по обичају представници НВО „Мајка 9 Југовића“ . Након краћих консултација и планирања обиласка породица, крећемо пут општине Ново Брдо нашег првог одредишта. Уз пут стајемо до једне од наших највећих светиња манастира Грачанице, где нас након краћег обиласка манастира чекају представници радија „КиМ“ из Чаглавице. За поменути радио дајемо изјаву о плану и програму акције коју ћемо спровести и настављамо пут даље.

Целу акцију испоручивања помоћи званично започињемо у селу Јасеновик у основној школи „Свети Сава“. Ова школа је специфична по томе јер је похађају и шиптарска деца која имају наставу у приземљу школске зграде и која се одвија у поподневним часовима, док српска деца похађају наставу у преподневним часовима на првом спрату. Прегршт дечице, мештана, наставника и директор дочекују нас испред школе. Двориште школе препуно осмеха, дечије граје и радости по нашем доласку. Заиста нешто тешко објашњиво како и сама посета тој деци и људима у косметским енклавама донесе толико радости. Једноставно онај ко то не искуси на лицу места тешко да може да схвати. У школским просторијама постројавамо свих двадесетчетворо малишана узраста од 1. до 8. разреда и додељујемо им пакетиће спремљене од стране НВО „Мајка девет Југовића“. Након краћег дружења са дечицом и запосленима у школи уз срдачне поздраве настављамо нашу акцију.

Прва породица коју смо посетили јесте породица Златановић из села Бостане. Породицу сачињавају две сестре и њихов брат који су у тешком психичком стању и који уз бригу комшија и народне кухиње у Прековцима некако преживљавају. Ову породицу смо помогли пре три године куповином фрижидера и шпорета на дрва. Овога пута за њих смо наменили један кревет и веш машину у нади да ћемо им изузетно тежак животни положај барем мало олакшати.

Следећа породица до које долазимо јесте породица Милић из Прековца. Породицу сачињавају отац Витомир, мајка Лепосава и син Стефан (12 год). Иако ова породица такође живи у тешким условима, пристали су да прихвате самохрану мајку Милијану коју је њена породица одбацила са малом бебом Анастасијом (2 месеца). Велика човечност на делу породице Милић, која преживљава захваљујући оброцима из оближње народне кухиње. Пример за свако дивљење, а по речима младе мајке Милијане, породица ју је прихватила као да јој је најрођенија. За ову племениту заједницу смо наменили: један кревет, судоперу и фрижидер, док је мали Стефан добио књиге Православне тематике и неколико играчака.

Пут нас даље води до села Зебнице и до породице Симјоновић. Породицу сачињавају отац Драган, мајка Јелена и две мале ћеркице Анђела (3 год.) и Андријана (9 месеци). Ова изузетна породица је оставила можда и најјачи утисак на све нас. Овај млади брачни пар једноставно не жели да поклекне пред животом какав им је сервиран. Вредног оца Драгана смо на путу до њиховог кућерка, који датира са почетка прошлога века, срели како води стадо оваца. Њихово тренутно највеће богатство поред две ћеркице. Кроз разговор са њима смо сазнали да живе од скромне социјалне помоћи. Тешке животне услове им отежава и то што трошни кућерак у ком живе није у њиховом власништву, већ у власништву Драгановог стрица који им за то „задовољство“ живљења у кући изграђеној почетком 20. века наплаћује годишње 200е. Драган има велику жељу да настави са бављењем сточарством и изразио је жељу да му се помогне између осталог куповином још неколико оваца како би увећао стадо. Уз консултације са представницима „Мајка девет Југовића“ договорено је да ће се они побринути око тог дела помоћи, а ми смо за ову породицу наменили: веш машину, кревет и судоперу, док смо за најмлађе наменили пакетиће играчкица и слаткише. Уз речи подршке поздрављамо ову вредну породицу и настављамо пут до села Стража.

У овом селу посетили смо породицу Стојановић. Отац Градислав, мајка Бисерка и четири сина Милош (21 год.), Игор (20 год.), Стефан (18 год.) и Александар (12 год.). Док су нас Милићи одушевили својим великим срцем, Симјоновићи својом истрајношћу, нажалост ова породица нам је оставила само горак укус у устима, кнедлу у грлу и очи на ивици суза. Мајка и отац у тешком психо-физичком стању, а стање са синовима још теже. Уместо да ови млади људи буду пуни живота и да се кроз разноразне спортске активности развијају, друже са девојчицама и стичу прве љубави и симпатије, напајају знањем и планирају своје породице, на велику жалост оболели од ратних траума и бомбардовања од стране НАТО пакта 1999 године они живе свој тежак живот унутар четири зида. Једину светлу тачку представља најмлађи члан овог домаћинства мали Александар који води комплетну бригу о две краве. У најтежој ситуацији је Игор који не устаје из постеље. Њихове животне муке бар за мрвицу покушаћемо да олакшамо набавком: четири кревета, веш машине и четири столице.

Последња породица из општине Ново Брдо коју смо посетили јесте породица Васић из села Коретишта. Отац Станко, мајка Зорица и деца Милош (19 год.), Бојан (17 год.), Катарина (8 год.) и Марина (5 год.). Мушки део ове породице затекли смо у грађевинским радовима мењања црепова и санирања крова на њиховој кући, док су се Катарина и Марина забављале организујући мини журку за себе у соби играјући и певајући уз музику. Ова породица преживљава уз нередовну социјалну помоћ, али је Богу хвала здравствено стање много боље него у породици Стојановић. Уз поклон књиге и играчке за девојчице овој породици смо наменили веш машину и три кревета. Посетом овој породици завршавамо обилазак породица из општине Ново Брдо.

На повратку ка Звечану свраћамо до манастира Драганац задужбине светог великомученика Цара Лазара. Задужбина подигнута у 14. веку добила је име по Драгани једној од ћерки Цара Лазара. Црква је била рушена неколико пута, а цео манастирски комплекс је заживео пре десет година доласком оца Кирила. Са своје две Богом дане руке, ова изузетна личност је сама саградила већи део овог манастирског комплекса. Заиста за неверовати док се не види на лицу места, колика је снага овог човека. Отац Кирил је угостио нашу малу дружину и уз краће душекорисне разговоре, срдачно се растајемо са оцем Кирилом уз позив да следећа наша посета манастиру буде када се свако од нас присутних буде венчавао. Оно што је интересантно за комплетну нашу акцију јесте то да смо је први пут обавили у два дана због велике новчане помоћи и броја породица које смо планирали да обиђемо. У недељу 16.01. нашу акцију у раним јутарњим сатима настављамо посетом општини Штрпце и помоћи угроженим Србима са тог подручја. У Штрпцу нас дочекује наш стари пријатељ из пређашњих акција на овом подручју отац Александар. Уз његову велику помоћ смо пронашли и обишли шест породица из ове општине.

10

Прву породицу до које нас је отац Аца одвео јесте породица Стевановић Бранислава. Поред Бранислава породицу чине три ћерке студенти у Митровици (нису биле присутне током наше посете), његова супруга и најмлађи син. Кроз разговор са овом породицом сазнали смо да Бранислав повремено ради на грађевини кад има посла, а да осим тога немају примања. Сазнали смо такође да су ћерке одлични студенти на смеровима биологије и хемије, али и да имају проблема са регулисањем трошкова смештаја у Митровици. Обзиром да смо се на лицу места уверили да су услови живота ове породице што се тиче покућства сасвим примерни, решили смо да направимо мали изузетак у облику помоћи за ову породицу. По саветима и високој препоруци оца Александра, наменили смо 300е помоћи за плаћање смештаја Браниславовим ћеркама у Митровици, како би им олакшали тежак студентски живот и омогућили да што пре стекну факултетско образовање, а надамо се тиме и бољи живот за себе и своју породицу. Најмлађем члану смо наменили едукативне књиге српске књижевности и пакет слаткиша. Акцију даље настављамо и завршавамо обиласком пет породица у селу Врбешница подно Шар Планине. Сам крајолик села, зелена брда иза којих се страшно надвијају бели врхови српских Алпа, старинске кућице, планински поточићи остављају изузетан утисак на све нас и опчињени тим пределима не престајемо са дивљењем још једној од лепота које красе свету српску земљу. Како то иначе бива брзо се враћамо у сурову реалност посетом првој од пет породица из тог села.

Породица Станковић коју чине отац Станко, мајка Ивана и две мале девојчице Александра (2 год.) и Андријана (4 год.) живе у катастрофалним условима. Без купатила у једној ипо просторији, са социјалном помоћи и повременим надничењем преживљава ова породица. Оца породице нисмо затекли код куће, па смо од мајке Иване добили информације о томе шта им је од понуђене помоћи најнеопходније. Због тешких услова у којима живе и ситне деце решили смо да овој породици обезбедимо: фрижидер, веш машину, кревет, 4 столице и усисвач. Најмлађима смо уручили пакетиће одеће, играчака и слаткиша.

Следећа породица до које смо дошли јесте такође породица Станковић коју чине отац Зоран, његова супруга и три сина Небојша (12 год.), Ненад (9 год.) и Никола (6 год.). Ова породица живи у кући коју су им дали на неодређено коришћење њихови рођаци. Кућа је опремљена комплетно и не оскудева што се тиче покућства. Проблем је био како помоћи ту породицу која нема ништа своје, а са друге стране има у тој кући све што је потребно за нормалан живот. На крају смо дошли до договора да се овој породици донира један кревет јер им је због броја деце то недостајало.

Посету настављамо до породице Сталетовић коју чине отац Зоран, мајка Љупка и дечица Виолета (15 год.), Стојко (12 год.), Валентина (10 год.) и Стефан (4 год.). На ову породицу су нам указали њихове добре комшије и имали су право када су нас одвели до њих, јер ова дечицом богата породица стварно оскудева у већини ствари. Осим социјалне помоћи од 7,000 динара ова породица нема више никаквих примања. Након разговора са мајком Љупком договорили смо да их помогнемо са веш машином, шпоретом на дрва и 4 столице.

Деца су добила на поклон слаткише и књиге српске књижевности и православне тематике. Уз прегршт речи захвалности које смо добили и од ове породице, као на траци идемо до следеће породице у суседству. Породицу Орловић на коју су нам такође указали племенити мештани овог села чине отац Светислав, мајка Будимка, њена стара и непокретна мајка, и четворо деце Александар (16 год.), Јована (14 год.), Драгана (11 год.) и Дарко (9 год.).

Излишно је већ говорити да је и овде ситуација критична, да нема примања осим скромне социјалне помоћи, да је трошни кућерак и да нема услова за држање било какве стоке због опасности и близине Албананаца. Овој угроженој породици смо наменили фрижидер, три кревета и четири столице. Ту смо и завршили са посетама породицама, али не и са списком за планирану помоћ.

Наиме ту је била и њихова рођака Орловић Весна која има шесторо деце, од којих је једно тешко болесно, и са чијом смо се породицом раније сусретали, и још тад обећали куповину једног малог фрижидера. Овај пут смо дошли да испунимо своје обећање и помогнемо ову породицу куповином обећаног фрижидера. При повратку смо у истом селу поделили још слаткиша, играчака и књига дечици која су се окупила због нашег доласка, а чије породице овога пута нисмо помогли.

Овом приликом се захваљујемо и госпођи Нади Вулић из Лондона која је донирала 3.000 динара које смо искористили за куповину поклон пакетића породицима које смо посетили током ове велике Божићне акције на светој српској земљи. Питајући се стално како протичу дани тим храбрим Србима, у окружењу где немају основне људске слободе, где деца осим једна друге немају никаквог задовољства, где људи немају прилику ни за најосновније бављење земљорадњом и сточарством, одлазимо разочарани јер схватамо да је ова наша помоћ само капљица у чаши из које се жедни не могу напојити.

Уместо да будемо задовољни јер смо испоручили до сада најобимнију помоћ српском народу на Космету од настанка наше организације, ми се повлачимо ка главном граду (главном по небризи за људе који живе изван његових зидина) оборених глава јер смо свесни да тиме слабо шта мењамо у животу тих људи.  Не теши нас ни чињеница да је и то мало – много више него што неко други ради, нити нас то обесхрабрује да престанемо са помоћи нашим Обилићима и Југовићима са српског судилишта и светилишта, већ нас инспирише да следећи пут наступимо и помогнемо још јаче па макар нам то и даље остављало горчину у устима јер се још увек ништа не мења набоље.

Сваког пута ћемо давати свој максимум зарад успаваног српства, зарад покретања српског дива који спава деценијама зимским сном, зарад примера другима, зарад позитивног примера држави, зарад будућих нараштаја. Покрените се и ПРОБУДИТЕ Срби и мислите на своја поколења која долазе, размислимо шта им остављамо у наследство. НЕМА ПРЕДАЈЕ!